Kraj! Nema više Twilighta! Epsko finale najprecenjenije filmske franšize ikada konačno je došlo do svoje epske završnice.

Twilight serijal nikako ne moze da se pohvali kvalitetnim filmovima, ali istovremeno treba napomenuti da su i same knjige Stephanie Mayer totalni trash.

Vampiri koji svetlucaju na suncu, vukodlaci besprekornih trbušnjaka, ljubavna priča između neshvaćene tinejdžerke i vampira koji je zaglavio u srednjoj školi neshvatljivo je oborila sve rekorde u gledanosti kada govorimo o filmovima u ovom žanru. Do sada Twilight franšiza je zaradila preko 2,5 milijarde dolara. Zašto je Twilight toliko popularan ja i dalje ne mogu da razumem iako se trudim da idem u korak sa vremenom. Izgleda da me je vreme pregazilo (ili samo nisam emo tinejdžer u srednjoj školi).

U svakom slučaju Twilight je društveni fenomen o kojem će se još dugo raspravljati. Filmova se naravno niko neće sećati.

Ali da se vratim se na sam film. Nakon komično očajne i prazne prve epizode Praskozorja priča se nastavlja sa cliffhangerom iz prvog dela. Bella umire i rađa se kao vampir. Očekivali ste da će to uneti neku dinamiku u njen život. Prevarili ste se.

Bella i Edward – sada su par melanholičnih vampira koji se polako prilagođava na svoj dosadan život u kojem sviraju klavir i gledaju u zid. Međutim kada ono – zaplet! Volturi – rimski klan vampira / jel još nekoga podsećaju na katoličke kardinale/ otkrivaju da je Bellina i Edwardova devojčica Ramansee živa i da može da predstavlja opasnost za njihovo postojanje. Ili tako nešto…

Sprema se dugo očekivana bitka,takoreći royale rumble između dobrih i loših vampira… ah da tu su negde i vukodlaci…

Ako gledamo sa filmskog aspekta ovo je pravi užas. Praskozorje uspeva da ubije narativnu filmsku strukturu i negira postojanje celog filma. Ako realno sagledate dešavanja u filmu, shvatićete da se u filmu apsolutno ništa nije desilo. Postojanje filma je suvišno, ali i to je u nekom Twilight duhu.

Najinteresantniji likovi su Volturi – Michael Sheen kao camp lider Voltura Ara izgleda kao da je pobegao iz Rocky Horror Picture Showa; i Dakota Fanning koja ostavlja možda i najupečatljivijiu filmsku ulogu iako izgovara samo jednu reč – Pain…

Trio celog serijala Bella, Edward i Jacob (Stewart, Pattinson i Lautner) i dalje su dosledni svojim melanholičnim ulogama koje ne zahtevaju neko angažovanje, već samo odsutan pogled u daljinu i naravno neizbežno skidanje majice teen vukodlaka Jacoba. Instant klasik.

Međutim, pošto sam je već odavno odbacio objektivno ocenjivanje Twilighta kao filma, moram priznati da je poslednji filmski deo ujedno i najzabavniji i to upravo u scenama u kojima se odstupa od knjige.

Možda će jednog dana rebootovana verzija Twilighta biti nešto dinamičnija i zabavnija. Ali do tada predahnite i za twilight detoksikaciju uzmite porciju True Blooda.

Ocena

 Trailer

Interview sa zvezdama Twilighta

WARNING – heavy spoilers ahead!!!! Recenzija za one koji su odgledali film!

Gledanje Prometeja ima više aspekata, a sama ocena filma zavisi kako gledate film.  Objektivno, kritički gledano, Prometej je tehnički besprekoran film sa scenarijom koji ostavlja utisak da je nedorečen ali koji će ipak zadovoljiti sve ljubitelje velikih blockbustera.

Subjektivno, kao fan filmova naucne fantastike i serijala o Alienu, film je u potpunosti razočarao i to ne sa scenarijom, nego sa filmskom realizacijom Ridley Scotta koji je, stiče se utisak, u drugom delu filma želeo uraditi akcioni sci fi spektakl umesto da polako gradi mračan psihološki triler bez akcionih scena i suvišnih eye candy momenata. Ali pretpostavimo da je i studio umešao svoje prste insistirajući na spektakularnoj akciji.

Marketinška kampanja koja je pratila film nerealno je podigla očekivanja na veoma visok nivo. Ta očekivanja su donekle bila I realna kada pogledamo potencijal filma ali ispostaviće se da je ipak ukupni rezultat razočarenje.

Prvo krenimo od mitološkog objašnjenja za Prometeja. Grčki bog Prometej je stvorio čoveka od gline. Bogovi su bili sasvim ok sa tim činom sve dok im on nije podario vatru. Kao kaznu za taj čin Prometej je prikovan na Kavkaz gde mu je orao svakog dana kljucao utrobu. Tvorac života, otvoreni abdomen, samopožrtvovanje kako bi se omogućio dalji nastanak života, lajtmotiv koji se provlači tokom istorije i sa kojim započinje film.

Početna scena u kojoj se Vanzemaljac humanoidnog oblika žrtvuje ispijajući crnu smrtonosnu tekućinu kako bi stvorio život direktna je paralela sa bogovima koji podnose sopstvenu žrtvu kako bi omogućili / stvorili drugi život. Prometej, Oziris, Isus su samo neka božanstva koja su blisko povezana sa podnošenjem sopstvene žrtve za veće dobro. Ali o tome nešto više kasnije…

Ubrzo nakon upečatljive prve scene priča se nastavlja 2093 godine na svemirskom brodu Prometej koji putuje ka dalekom solarnom sistemu sa ciljem da istraži navode dvoje naučnika da su drevni pećinski crteži zapravo svemirska mapa i pozivnica naših tvoraca. 17 članova posade Prometeja dolazi sa glavnim pitanjem zašto smo kreirani, iako je skriveni motiv misije sasvim nešto drugo…

Glavni ljudski likovi su prikazani veoma dvodimenzionalno (u 3D filmu lol). Za razliku od Aliena gde su članovi posade činili sve kako ne bi završili kao žrtve, u Prometeju oni mogu nositi imena Žrtva 1 pa sve tako do Žrtve 10. Najintrigantniji lik je android David koji ima veću dubinu od svih likova zajedno. Naime David je android koji upravlja svemirskim brodom dok su putnici u hypersnu što je očigledni omaž Kjubrikovoj 2001 Odiseji, a Davidovo ponašanje, prvenstveno glas, neodoljivo podseća na HAL-9000 (odlični Fassbender).

Dugo očekivani povratak Ridleya Scotta žanru naučne fantastike, nakon Aliena I BladeRunnera 80ih godina, željno su očekivali svi filmski fanovi, pogotovo oni zaluđeni za sci fi. Alien je bio veoma uspešan zbog veoma jasne priče u žanru survival horora da bi na kraju ispao mnogo više od pukog Halloweena u svemiru. Drugi film Jamesa Camerona Aliens i dan danas jedan je od najlepših akcionih filmova svih vremena.

Za razliku od njih Prometheus je tehnički savršen film koji koristi 3D tehnologiju na najbolji mogući način, međutim sa aspekta naracije film je potpuni haos. Očigledno je da je scenario bio mnogo kompleksniji nego što je dvočasovna filmska forma mogla da pokrije. Pitanja koja se bave odnosom darvinizma protiv kreacionizma, religijske i filozofske ideje koje su pokrenute ostale su izgubljene u prevodu sa pisanog na filmski materijal.

U intervjuima koji su usledili nakon premijere filma dobili smo neke odgovore koji su se očigledno provlačile u scenariju ali ipak nisu bile dodirnute, pretpostavljam zbog blockbusteričnosti filma jer zna se da studiji opravdavaju uložena sredstava samo kroz eksplozije i vizelnu ekstravagancu. Elem, upravo u jednom od tih intervjua Ridley se nadovezao na misteriozni događaj istrebljenja vanzemaljske rase koja, kako se kaže u filmu, se desila pre oko 2000 godina. Povežite stvari i šta se dešavalo na Zemlji oko nulte godine…Isuse!

I opet se vraćamo na motiv žrtvovanja sa otvorenim telom. Međutim, najveća enigma je zapravo crna tekućina u vazama koja menja genetski kod . E sada postoje mnoge teze šta ta materija predstavlja od biološkog oružja do svemirskog mulja. Samoinicijativno ispijanje i prinošenje sopstvene žrtve na početku filma stvorilo je novi život iz čega možemo izvesti zaključak da ako kreirate nesebično prihvatajući sopstvenu smrt dobijate novi život. Ali ako pomešate crnu materiju sa sebičnošću, sumnjom, generalno svim ljudskim kvalitetima kao rezultat dobijate čudovišne nakaze.

Interesantno je i vreme odvijanja filmske radnje – Božić. Još jedna namerna slučajnost koja nam ukazuje na ovu povezanost. Kao krajnji ishod imamo radjanje Aliena na božićni dan kao kombinaciju grešnosti ljudskosti i vanzemaljskog života, ultimativni fuck up koji bi neki nazvali i antihristom.

Ali opet to je samo moje viđenje, film se apsolutno nije bavio ovim temama već se u drugom delu filma fokusirao na akciju, a ove činjenice tek smo naknadno mogli čuti iz razgovora sa režiserom i scenaristom filma.

Stiče se utisak da je Prometheus mogao biti elegantan, mračan scifi triler, kultno remek delo da se nije toliko pokušavalo udovoljiti širokoj publici i ispraznim akcionim scenama…

Ožalošćeni fan…

Slobodan Vučković

OCENA 3/5