Pitanje sta je toliko lose u Zatvorenom Ostrvu (Shutter Island) da je studio Paramount bio primoran da film iskljuci iz predoskarovske trke i pobegne iz komercijalnog decembra u tradicionalno mrtvi mesec februar? Nakon gledanja filma mogu da tvrdim da je Paramount totalno pogresio u svojoj strategiji i da je Shutter Island jedno od kapitalnih dela gdina Martina Scorsesea i film koji ce sigurno imati kultni status kod svih filmofila.

Sasvim je sigurno da bi film u bilo kom momentu mogao konkurisati za sve prestizne filmske nagrade. Shutter Island je triler, krimi prica i psiholoska drama, ali pre svega filmski klasik, film koje ce naredne generacije filmskih studenata zasigurno detaljno proucavati.

Godina je 1954, hladni rat i jos uvek rastuca paranoja uz trajne posledice drugog svetskog rata i dalje se osecaju na svakom koraku. Mesto na koje dolazimo je Shutter Island, tacnije Ashcliffe bolnica, institut za mentalne pacijente sa kriminalnom prosloscu. 

Federalni serif Teddy Daniels (Leo Di Caprio) i njegov novi partner Chuck Aule dolaze na ostrvo kako bi istrazili misteriozni nestanak pacijentkinje Rachel Solando koja je nestala bez ikakvog traga. Njeni doktori, nacelnik klinike Cawler (Ben Kingsley) i Naehring (Max Von Sydow) deluju kao osobe koje nesto kriju i njihova nekooperativnost navodi agente da pocnu sumnjati da se iza ove bolnice i nestanka krije nesto mnogo gore.

Za razliku od prethodnih adaptacija romana Dennisa Lehanea - Mystic River i Gone, Baby, Gone; Shutter Island iako prati narativnu strukturu romana vise se oslanja na Scorseseovo stvaranje jezive atmosfere u kojoj bi uzivao i Edgar Allan Poe. Ostrvo, olujni oblaci, muzika sve su to glavni likovi ovog filma.

Od same uvodne spice prati nas preteca atmosfera i osecanje nelagodnosti koje ne osecamo kroz samu pricu vec kroz nasa cula i percepciju (audio vizuelan osecaj da nesto nije u redu). Osecaj moze biti slican onome kada sednete za stol sa bracnim parom koji se posvadjao pre vaseg dolaska ali sada pokusava da odglumi dobro raspolozenje. Kao rezultat nikada ne verujemo u potpunosti onome sto vidimo. U vecini filmskih ostvarenja lako je napraviti razliku izmedju snova, flesbekova i konkretne realnosti. U Shutter Islandu granice izmedju ovih elemenata su isprekidane i veoma tanke. Samo u retrospektivi mozemo da sagledamo citavu pricu (film koji zasluzuje drugo pa i trece gledanje)

Smestanje radnje u 50-te godine omogucio je Scorseseu da poveze atmosferu filma sa tadasnjim vremenom koje karakterisu paranoicni strahovi, nevidljivi neprijatelji i strahote rata. U njegovom stilu mogu se primetiti stilovi koji su proizisli iz noir filmova i starijih horora ( Isijavanje, Rosmarina beba, Vertigo). Scorsese je pre svega ogroman ljubitelj filma i ovo je njegov omaz filmskoj umetnosti.

Inace, ovo je cetvrti film u kolaboraciji Scorsese - DiCaprio, nakon filmova Gangs of New York, Aviator i The Departed. Ocigledno je da je Di Caprio postao Scorseseov omiljeni glumac u 2000tim godinama. Posle Titanika, Leonardo je na najbolji moguci nacin iskoristio svoju novostecenu popularnost suradjujuci sa najboljim reziserima danasnjice (Scorsese, Nolan, Sam Mendes, Zwick) i tako unapredio svoje glumacko umece. Da je kojim slucajem Shutter izasao krajem 2009 budite sigurni da bi Leo bio nominovan za najbolju musku ulogu. Ovako ostaje nada da akademija nece zaboraviti ovu ulogu do sledece godine.

Sjajna glumacka ekipa u svakom momentu bila je na visini zadatka doprinoseci balansiranju na liniji realnosti, ponajvise sjajne epizode Michelle Williams i Patricije Clarkson koje briljiraju u scenama sa DiCapriom.

Za mene kao ljubitelja filma Shutter Island je jedno zanrovsko remek delo koje ce kroz citav film izazivati sva vasa cula i razum, da bi na kraju apsolutno trijumfovao i nagradio vasu ljubav prema filmu. Savrseno!

Ocena 5/5