Lockout intervju – Guy Pearce

Koliko rano ste se uključili u projekat?

Sastao sam se Lukom Besonom početkom 2010. u Los Anđelesu kako bismo razgovarali o filmu, a zatim sam se sastao sa Stivenom St. Ledžerom i Džejmsom Maderom nekoliko meseci kasnije. Osetio sam da je scenario originalan, a to je uvek ono što tražim. Svidela mi se ideja da igram lik koji nikome ne ukazuje poštovanje. Taj lik me je privukao jer nije tipičan heroj. On svoju lenjost i prividnu iscrpljenost pretvara u kvalitet, a to mi je izgledalo prilično smešno.

Kako ste se pripremali za snimanje?

Fizički je samo trebalo da se vratim u neke stare rutine treninga sa tegovima i dobijem na težini. Uvek sam bio prilično aktivan tako da to nije bio toliki izazov za mene. Najveći izazov je bio da budem ubedljiv na setu.

Da li je komplikovanije za glumca kada postoje ima dva reditelja?

Stefan je uglavnom bavio likovima, a Džejms kamerom i vizuelnim efektima tako da mi to nije bilo tako čudno. To ne znači da se oni ne preklapaju. Bilo je trenutaka kada s bili kontradiktorni, što je bilo neobično, ali nije bilo ničega što se nije moglo razrešiti razgovorom.

Da li su vam reditelji ostavljali slobodu?

Definitivno. Većina ljudi vrlo brzo nauči da ja moram da uradim stvari na moj način, ako žele uverljivu glumu. Većinu scena smo iščitavali nedelju dana pre snimanja, ali to nisu bile prave probe.

Da li je to bilo posebno izazovno snimanje?

Bilo je relativno izazovno sa fizičkog stanovišta, jer smo radili po ceo dan, ali nije bilo previše teško. Uspevao sam nekako da se povredim u svakoj nedelji snimanja. Boravak u Srbiji je bio fascinantan. Uvek je lepo videti deo sveta koji vam je nepoznat.

Kako je bilo raditi pored Megi Grejs?

Megi je bio neverovatna. Ona je bila veoma zabavna i proveli smo divne dane zajedno. Uvek je lepo vezati se sa nekim tokom snimanja, a Megi i ja smo mnogo pomogli jedno drugom.

Lockout intervju – Maggie Grace

Šta vas je privuklo u scenariju?

Kada sam prvi put čitala scenario, sve vreme sam se glasno smejala. Odmah sam ga zavolela. To me je podsetilo na omiljene stare akcione filmove, koji su bili zasta zabavni. Nije pretenciozan, ima dosta zabave i dozu drskosti i nekoliko sjajnh fora. Bila sam jako uzbuđena Stalno sam pitala: Kada počinje snimanje?

Kako biste opisali svoj lik?

Emilija Vornok je ćerka američkog predsednika. Odrasla će zaštićena, u nekoj vrsti staklenog zvona.. Ona mora mnogo toga da uradi u ovom film. Mislim da je drskost glavnog junaka, Snoua, ono što je pokreće. Postepeno shvatamo da ona ne može ništa da uradi kako treba., pa zbog nedostatka boljih opcija, počinje da prati ovog čoveka, iako on zbog svog ponašanja, vrlo lako može da bude i jedan od psihotičnih zatvorenika. Nisam istraživala život ćerki pravih predsednika, ali se divim načinu na na koji su se ponašale Čelsi Klinton ili Lora Buš.

Kakav je odnos Emili i Snoua?

Snou je pomalo antiheroj. On je veoma zajedljiv, neiskren, ironičan i opor. Ja ga volim. Odnos koji se razvija sa Emili Vornok je pun verbalnih okršaja i napetosti, ali začudo, njih dvoje postaju dobar tim.

Kako je prošla fizička obuka?

Volim mušku energiju. Odrastajući, moji najbolji prijatelji su uvek bili momci i volim da oko sebe imam „stariju braću”.. Zato smatram da je borbena obuka zaista korisna stvar.. Imla sam i dodatnu borbenu obuku, tako da mogu da pokažem zube..

Da li rad sa dva režisera utiče na način na koji se glumci vode kroz film?

Džejms Mader i Stiven St. Ledžer su već dugo tim i imaju praktično telepatsko sporazumevanje. Nikada ne dobijate različita uputstva od njih dvojice. Ako ponekad i dođe do nesuglasica, samo se pogledaju i odmah postaju kompaktan tim.